Нове Авантуре Џима Хокинса
Мушкарци су смрд ива створе®а
Од ®их, дакле, подло носи ...
Кад би им дали рогове,
То би била част за девоЌке!
Џим Хокинс Ќе твитовао:
- И Ќа сам мушкарац!
Шефица са црвеном косом Ќе одговорила:
- Не! Ти си дечак и увек ·еш бити дечак! Зато се немоЌте приЌав ивати!
ДевоЌка-капетан Ќе почела да игра, удараЌу·и своЌе голе, преплануле, Ќаке и веома миши·аве ноге. И друге девоЌке су почеле да играЌу, и то Ќе било нешто див е, као трке канибала.
Џим Хокинс Ќе такође почео да скаче и врти се. Ланац роба Ќе дугачак и нимало не омета плес.
Па, такође, наравно, девоЌке певаЌу из свег гласа:
Ми смо девоЌке, ми смо девоЌке разбоЌници
Бенг бенг! Бенг бенг! А ти си мртав! Мртав!
А девоЌке држе мушкарце под голим петама,
Не прилази нам! Не прилази нам, или ·емо те убити!
Џим Хокинс Ќе приметио:
- Да, са таквом посадом, сигурно вам не·е бити досадно!
єедна од гусара Ќе скочила до дечака и чврсто га ухватила голим прстима своЌих снажних, препланулих и веома укусних ногу за нос и снажно га предала.
Џим вришти:
- Ох! Тетка много боли!
ДевоЌка се насмеЌа и одговори:
- Стрпи се, момче, би·еш атаман!
Дечак роб Ќе викнуо:
- єа ·у заузети твоЌе место!
ДевоЌка капетан одговори са осмехом:
- Не слика човека место, него човек место!